Штампа

Ђурђина Радмиловић поново најбоља

on .

Велики успех гимназијалског спортског духа

Ђурђина Радмиловић, ученица одељења 4-4 Гимназије у Обреновцу, освојила је прво место на Републичком школском првенству у џудоу за нашу школу.

 

Штампа

Велики успех нашег ученика Николе Пауновића на такмичењу "RAF Challenge 2018"

on .

Финале десетог информатичког такмичења за ученике средњих школа "RAF Challenge 2018", које организују Друштво математичара Србије и Рачунарски факултет из Београда одржано је 17.03.2018. године на Рачунарском факултету.

Ученици су се такмичили у три категорије, а пристигло је преко 120 радова. У првој категорији је задатак био направити презентацију/анимацију на тему "Примена рачунарства у савременој медицини", друга, где су ученици на тему "Иновативна примена софтвера у едукацији" могли да направе видео игру или апликативни програм и задатак у трећој категорији био је направити видео и аудио материјал на тему "Град".

Никола Пауновић је у трећеој категорији заузео 1. место.

Честитамо на постигнутом успеху!

Желимо Николи да настави да се усавршава и оствари успешну каријеру у овој области!

 

Штампа

Такмичење из социологије 2017/2018

on .

Душан Стаменић (4-3) је у регионалном финалу такмичења из социологије заузео друго место. Оствареним резултатом je обезбедио пласман у финале државног такмичења које ће бити одржано 24. марта на Филозофском факултету у Београду.

 

Честитамо нашем ученику на постигнутом успеху!

Штампа

Сретење Господње - Дан државности Србије

on .

Резултат слика за srpska zastava

У дугој и богатој историји српског народа, могу се наћи бројни догађаји који су на њу умногоме утицали. Тешко да постоји један дан у години на који се нешто битно није догодило, али је још теже наћи датум који је Србију изменио више од Сретења.

15. фебруар данас се слави као празник - Дан државности Србије. Рекло би се, с разлогом. Овај датум један је од најистакнутијих у дугом процесу Српске револуције. Српска револуција означава период између 1804. и 1835. године -  прву фазу дугог и мукотрпног пута Србије од мале кнежине у оквиру Турске до њене потпуне, међународно признате независности, коју је стекла у Берлину 1878. године.       

Управо на Сретење Господње 1804. године, које је због разлике у календарима у 19. веку падало 14. фебруара, у Орашцу је скован план о Првом српском устанку, који је означио и почетак прве, ратне, фазе револуције националних интенција.                   

Након пропасти устанка под вођством вожда Карађорђа, његову позицију недуго затим преузео је његов кум, Милош Обреновић, који је успео да усменим договорима, ферманима и вештом дипломатијом издејствује аутономију, а касније и територијална проширења Србије. Тиме је окончан ратни, и започео нови, мирнодопски период револуције, који је за циљ имао стварање независне, модерне и међународно компетентне државе.

Један од првих конкретних корака ка остварењу тих спољнополитичких националних амбиција, направљен је управо на Сретење Господње, 14. фебруара 1835. године. Тада је донет први српски устав. Донет је у Крагујевцу, тадашњој престоници Кнежевине Србије, а име је добио према празнику на који је донет - Сретењски устав. Написао га је Димитрије Давидовић (1789-1838.), Србин из Аустрије (Земуна), и књажев секретар и пријатељ.Он је донет као чин модернизације српског друштва и државе, жеља да се ограничи власт готово апсолутистичког владара Милоша, и као улазница за међународну еманципацију.

Поред чињенице да је био изразито модеран за своје доба, овај устав никада није био званично прихваћен. Делом су за то одговорни самовлашће Милоша Обреновића и његово одбијање да се апсолутне власти одрекне, као и веома замршена међународна политика - све већа тензија око решавања Источног питања.

И поред неприхватања на интернационалном нивоу, Сретењски устав за Србију има огроман значај. Њиме је колико-толико ограничена власт књаза, која је подељена на извшну, судску и законодавну власт. Тиме је идеја просветитељства са запада Европе директно имплементирана по први пут на неку државу на Балкану. Овим уставом, Срби су коначно потпуно изашли из феудалних односа који су до тада, у облику турске адаптације, били свеприсутни, и били изразит отежавајући фактор ка просперитету државе. Поред свега тога, Сретењски устав био је један од првих демократских у Европи.

Ерго, ова тековина представљала је прекретницу у развоју Србије, кључ тешких врата напретка, која је Србија са великим задовољством откључала.

 

Бојан Симић IV/2