Штампа

КРАТКА ИСТОРИЈА СРЕТЕЊСКОГ УСТАВА

on .

 

Још од славне Косовске битке Српски народ је показао да се неће лако предати и да Србија није њива зоба па да свака врана слети на њу и позобе је, као и што није обичан плот па да свако гази преко ње. Слобода која је и даље живела у духу српског народа оставрена је након 4 векова пропраћена неизмерном количином мајчинсих суза и јунакове крви. Слободу коју смо скупо платили устоличена је и обележена је 15-ог фебруара 1835.године на дан када је донесен Сретењски устав, први модерни српски устав. Креиран од стране цењеног дипломате и политичара Димитрија Давидовића донесен је у тадашњој престонци Кнежевине Србије Крагујевцу. Уставом је извршена подела власти на законодавну извршну и судску што се и данас сматра стандардом демократије. Циљ доношења Сретењског устава био је сузбијање апсолутизма Кнеза Милоша Обреновића као први и јасан показатељ воље српског народа да се огрничи самовоља једног човека. Наиме од 1817. до1835. године против Милоша је подизано неколико буна. Непосредни повод за доношење Сретењског устава била је Кнез Милетина буна у јануару 1835.године коју су подржали кнегиња Љубица и најмлађи Милошев брат, господин Јеврем. Милош принуђен да преговара, обећао је сазивање Велике народне скупштине и доношење устава у року од месец дана. За устав се изјаснило 2400 народних посланика, а сам устав имао је 14 глава и 142 члана.

 

Аутори : Јован Димески, Ана Новаковић IV-2

Штампа

Сретење Господње - Дан државности Србије

on .

Резултат слика за srpska zastava

У дугој и богатој историји српског народа, могу се наћи бројни догађаји који су на њу умногоме утицали. Тешко да постоји један дан у години на који се нешто битно није догодило, али је још теже наћи датум који је Србију изменио више од Сретења.

15. фебруар данас се слави као празник - Дан државности Србије. Рекло би се, с разлогом. Овај датум један је од најистакнутијих у дугом процесу Српске револуције. Српска револуција означава период између 1804. и 1835. године -  прву фазу дугог и мукотрпног пута Србије од мале кнежине у оквиру Турске до њене потпуне, међународно признате независности, коју је стекла у Берлину 1878. године.       

Управо на Сретење Господње 1804. године, које је због разлике у календарима у 19. веку падало 14. фебруара, у Орашцу је скован план о Првом српском устанку, који је означио и почетак прве, ратне, фазе револуције националних интенција.                   

Након пропасти устанка под вођством вожда Карађорђа, његову позицију недуго затим преузео је његов кум, Милош Обреновић, који је успео да усменим договорима, ферманима и вештом дипломатијом издејствује аутономију, а касније и територијална проширења Србије. Тиме је окончан ратни, и започео нови, мирнодопски период револуције, који је за циљ имао стварање независне, модерне и међународно компетентне државе.

Један од првих конкретних корака ка остварењу тих спољнополитичких националних амбиција, направљен је управо на Сретење Господње, 14. фебруара 1835. године. Тада је донет први српски устав. Донет је у Крагујевцу, тадашњој престоници Кнежевине Србије, а име је добио према празнику на који је донет - Сретењски устав. Написао га је Димитрије Давидовић (1789-1838.), Србин из Аустрије (Земуна), и књажев секретар и пријатељ.Он је донет као чин модернизације српског друштва и државе, жеља да се ограничи власт готово апсолутистичког владара Милоша, и као улазница за међународну еманципацију.

Поред чињенице да је био изразито модеран за своје доба, овај устав никада није био званично прихваћен. Делом су за то одговорни самовлашће Милоша Обреновића и његово одбијање да се апсолутне власти одрекне, као и веома замршена међународна политика - све већа тензија око решавања Источног питања.

И поред неприхватања на интернационалном нивоу, Сретењски устав за Србију има огроман значај. Њиме је колико-толико ограничена власт књаза, која је подељена на извшну, судску и законодавну власт. Тиме је идеја просветитељства са запада Европе директно имплементирана по први пут на неку државу на Балкану. Овим уставом, Срби су коначно потпуно изашли из феудалних односа који су до тада, у облику турске адаптације, били свеприсутни, и били изразит отежавајући фактор ка просперитету државе. Поред свега тога, Сретењски устав био је један од првих демократских у Европи.

Ерго, ова тековина представљала је прекретницу у развоју Србије, кључ тешких врата напретка, која је Србија са великим задовољством откључала.

 

 

Штампа

Продужење зимског распуста за ученике

on .

Имајући у виду актуелне епидемиолошке податке надлежних органа, тела и служби, са циљем превенције ширења грипа у популацији деце и младих, донета је одлука да зимски распуст у Републици Србији, ван територије АП Војводине, буде продужен до 21.фебруара 2020. године, а да први наставни дан буде 24.фебруар 2020.године.

 

У понедељак. 24.02.2020.год. Гимназија у Обреновцу наставља са редовним радом у преподневној смени од 07,15 часова.

Штампа

Свети Сава 27.01.2020.

on .

Свети Сава - Школска слава

27.01.2020.

  • DSC_0528
  • DSC_0530
  • DSC_0531
  • DSC_0533
  • DSC_0534
  • DSC_0538
  • DSC_0540
  • DSC_0542
  • DSC_0543
  • DSC_0546
  • DSC_0548
  • DSC_0551
  • DSC_0552
  • DSC_0553
  • DSC_0554
  • DSC_0555
  • DSC_0556
  • DSC_0557
  • DSC_0558
  • DSC_0559
  • DSC_0561
  • DSC_0564
  • DSC_0566
  • DSC_0567
  • DSC_0568
  • DSC_0569
  • DSC_0570